Umete li da vozite bicikl?
Kako savladati Tour de Finance
Većina nas vožnju bicika doživljava kao nešto što smo odavno savladali i u čemu apsolutno nema potrebe da se dodatno usavršavamo. I onda stigne proleće, izađemo u šetnju i gle čuda – pored nas protutnje neki mladi ljudi koji izvode niz trikova i vratolomija na svojim dvotočkašima. Izgledaju tako sigurno, tako opušteno, tako srećno, samouvereno i bezbrižno. Svakako da u nama postoji iskrica koja kaže: Želim i ja ovako! Postoji i ona iskustvena komponenta koja nas podeća na to da padovi umeju da budu bolni. Opet, zašto se ne bismo oprobali u makar onim jednostavnijim nivoima biciklističkog majstorstva.
Kakve ovo veze ima sa finansijama?
Ukoliko ste stigli dovde sigurno ste se zapitali o čemu se radi. Analogija je jednostavna. Veština upravljanja sopstvenim finansijama i način na koji se stiže do majstorskog nivoa poprilično su slični stadijumima u učenju vožnje bicikla. Proći ćemo ukratko kroz pet nivoa ove veoma važne životne veštine.
Potrošnja ili pomoćni točkići
Kada se mališani prvi put susretnu sa biciklom prvo moraju da nauče kako da uopšte samostalno sednu u sedište. Zatim su im potrebni pomoćni točkići da se ne bi preturili istog trenutka. U tom periodu obično otkrivaju i čemu služe pedale i kako da ih okrenu u pravom smeru. Ovo se poklapa sa sticanjem prvih pojmova o ulozi novca u životu, i to kroz stadijum potrošnje. Deca shvataju da slatkiši i gračke moraju da budu kupljeni, da para nekada ima a nekada nema, iako bankomat stoji na svom mestu. Sve vreme je potreban nadzor nekog starijeg i iskusnijeg.
Zarada i kako da idem tamo gde želim
Kada shvatimo kako se sedi u sedištu i kako se okreću pedale, poželećemo da samostalno odlučujemo kuda da vozimo. Otkrivamo funkciju upravljača i učimo kako da skrećemo levo i desno, da izbegavamo prepreke i da se zaustavimo. Ovaj stadijum je moguće uporediti sa periodom u životu kada počinjemo samostalno da zarađujemo. Određeni rad donosi određenu zaradu, i većina nas u tom momentu uopšte nije svesna da još uvek vozimo sa pomoćnim točkićima.
Upravljanje finansijama ili održavanje ravnoteže
I došao je taj veliki dan! Vozimo bicikl samostalno, točkići su davna prošlost a pred nama su beskrajne staze. Naučili smo da vozimo. No, da li je baš tako? Većina biciklista tokom celog života ostane na ovom nivou, baš kao i većina ljudi kada je znanje o finansijama u pitanju. To su korisnici bankarskih usluga poput kredita, kartica i sl. Oni ne uviđaju jasno raspored finansijskih ciklusa zarade i potrošnje u svom životu i stoga se s vremna na vreme nađu u situaciji da im je potrebna određena finansijska injekcija. Bilo da je u pitanju odlazak na letovanje, krečenje stana ili nešto treće, ovaj tip „bicikliste“ uzima novac od banke, zadovoljava svoju potrebu i u narednom periodu taj novac uredno vraća uz sve kamate na koje je pristao. Zato se postavlja pitanje: zašto taj novac nije namenski unapred odvajan za tu svrhu, ako smo već znali da ćemo želeti na odmor, ili da je idućeg leta vreme za krečenje? Odogovor je jednostavan: niste prešli na sledeći nivo!
Štednja – vidi, vozim bez ruku!
Uskladili ste disanje i ravnotežu, noge rade taman koliko je potrebno, ruke su skinute sa upravljača i pravac korigujete blagim naginjanjem tela po potrebi. Opušteni ste, uživate u lepom danu i uz to izazivate blagu zavist kod biciklista koji ne umeju da voze kao vi. Prevedeno u finansijski rečnik naučili ste da štedite. Shvatili ste kako se odvijaju vaši ciklusi zarade i potrošnje i naučili ste da upravljate neraspoređenim dohotkom (onim što vam ostane kada podmirite osnovne egzistencijalne potrebe).
To ne znači da smete da se opustite tako da ne gledate kuda vozite. Kao što postoje rupe na putu i ostali učesnici u saobraćaju, tako vas i u finansijskoj džungli sa svih strana vrebaju iskusni predatori. Njihov cilj jeste vaš neraspoređeni dohodak. Sa svih strana dobijate primamljive ponude, katalozi vam nude stvari koje odjednom percipirate kao nešto što vam je zaista neophodno. Impulsna kupovina je fenomen na koji računaju i koji podiže njihov profit. Da se razuemo, ne postoji ništa loše u kupovini stvari, samo je pitanje vaše odluke da li vam to zaista sada treba i spoznaje na koji način ta kupovina remeti vaše prethodne planove. Vaša odbrana je zasnovana pre svega na jakom budžetu, iskustvo nam govori da snaga volje ovde nije pouzdan saveznik. Napravite plan štednje i pridržavajte ga se.
Investiranje – vožnja na zadnjem točku
Vreme odmiče i vaši napori usmereni ka štednji daju rezultate. Pojavljuje se određena svota u budžetu za koju nemate jasnu namenu (ili ste eventualno imali sreće da vam tetka ostavi neku zmašnu sumu novca). Možete odlučiti da taj novac ostavite u banci, što ga neće oploditi u meri koja bi vas ubedila da je to najbolje rešenje. Druga opcija je ulaganje u nekretnine, što je ovde veoma uvrežen način razmišljanja o ispravnom ulaganju (ovo zahteva posebnu temu). A možete se oprobati i u svetu investicija. Akcije, berza, trgovina zlatom, ulaganje u investicione fondove... Postoji čitav univerzum mogućih načina za uvećanje vašeg kapitala. Koji je najsigurniji i najisplativiji? To je pitanje na koje vam niko pošten ne može dati precizan i jednostavan odgovor. Morate samostalno da naučite kome smete da poklonite poverenje, da na vreme prepoznate svoj unutrašnji osećaj koji vam govori da li smete da se u nešto upuštate ili ne.
Stigli ste do nivoa na kome možete da vozite na zadnjem točku. Da li je to iskustvo zabavno i uzbudljivo? Svakako da jeste. Da li je apsolutno bezbedno? Svakako da nije. Zavisite od sopstvenih znanja i veština i od drugih učesnika u trci. Uostalom većina ljudi je zadovoljna običnom vožnjom. Da li ste to i vi?
