Gde je nestao preduzetnički duh
Podaci ukazuju na to da je stopa nezaposlenosti među mladima dvostruko veća u odnosu na opštu nezaposlenost. Postoje određeni pozitivni pomaci na ovom polju, međutim deo statistički prikazanog smanjenja nezaposlenosti može se pripisati svakodnevnom odlivu radne snage u zemlje zapadne Evrope, pre svega Nemačku. Sa druge strane domaći poslodavci se sve češće žale na nedostatak kvalifikovanih radnika, sa posebnim osvrtom na rukovodeće pozicije. Izgleda kao da veliki broj mladih ljudi još uvek nije shvatio da je znanje jedino oružje sa kojim mogu da se upuste u tržišni rat. Naročitu zabrinutost izaziva nedostatak incijative za pokretanje sopstvenog biznisa, uz rašireno uvreženo mišljenje da je „ovde uvek bilo ovako i da ništa ne može da se promeni“.
Da li je zaiste sve toliko crno?
Iako nas svakodnevni događaji uveravaju da optimizmu nema mesta, moramo se podsetiti na to da svaka promena u društvu kreće od pojedinca. Što je veći broj ljudi koji su svesni da sistem burazerske ekonomije i partijskog zapošljavanja nije održiv na duge staze, to će vek tog sistema biti kraći. Ono za šta bi budući preduzetnici trebalo da se bore nije utapanje u tako nakaradno podešen mehanizam, već promena pravila igre i situacija u kojoj jasno određena zakonska rešenja važe apsolutno za sve učesnike utakmice, sa još jasnije definisanim sankcijama za njihovo kršenje. Čekanje čarobnog štapića, koji će preko noći sve promeniti, podseća na odomaćenu sklonost ka brzim rešenjima, improvizaciji i impulsivnom prelamanju stvari preko kolena. Oni koji nisu spremni da svoj posao započnu u uslovima u kojima sve nabrojane negativne stvari još uvek izgledaju kao nenarušiva monolitna struktura, bi trebalo da počnu sa pakovanjem kofera odmah. Međutim pre odlaska bi trebalo da razmisle i da li imaju dovoljno borbenosti u sebi za uspeh u nekom uređenijem sistemu. Jer uspeh nije zagarantovana kategorija bilo gde.
Ideja i pronalaženje finansijske podrške
Dakle, vi ste mlada osoba, rešena da ne napušta rodnu zemlju i da uspe baš ovde? To je stvar koja zaslužuje poštovanje, ali i upozorenje da vas čeka mukotrpan put. Pod uslovom da zaista imate dobru poslovnu ideju, od vas se očekuje da iskoristite sve slobodno dostupne informacije (mnogi će se iznenaditi da na internetu ima i toga) i da oformite svoj biznis plan. Identifikujte ko su vam najveći konkurenti i šta su vaše prednosti u odnosu na njih. Istražujte, čitajte, učite iz tuđih iskustava. Ponekad su rupe u tržišnoj ponudi takve da se zapitate kako je moguće da se niko toga nije ranije setio.
Kao primer iz sveta navešćemo Drybar, lanac salona u SAD koji pruža isključivo uslugu feniranja. Ali Veb je u ovaj posao krenula sa nešto sredstava pozajmljenih od rođenog brata, ubeđena da je otkrila prostor za kreiranje zarade. To ubeđenje se isplatilo, budući da je Drybar od osnivanja i skromnih početaka 2008. danas stigao do kompanije procenjene na oko 50 miliona dolara. Podaci na Vikipediji govore o tome da ideja nije bila jedino što je dovelo do uspeha. U posao su bili uključeni ljudi sa ozbiljnim prethodno stečenim znanjima iz biznisa i marketinga.
Trenutno su preduzetnicima kod nas dostupni određeni državni programi pomoći, preko Fonda za razvoj i Fonda za inovacionu delatnost. Postoje i projekti koje podržavaju Švajcarska i Nemačka. Budući poljoprivrednici mogu da računaju na sredstva iz IPARD fondova.
Nemojte biti ubeđeni da sve morate sami. Uračunajte u kalkulaciju angažovanje ljudi specijalizovanih za različite oblasti i pustite ih da rade svoj posao (ovo slobodno zanemarite ako mislite da ste podjednako dobri kao direktor, dizajner, marketing menadžer, knjigovođa, šef prodaje...). Budite spremni na neuspeh i još spremniji za ponovni pokušaj. A možete i samo da sedite i da čekate da se nešto promeni samo od sebe.
