Šoping nedeljom
Da li odlazi u zaborav?
Ukoliko se nađete u Francuskoj, Nemačkoj, Poljskoj, Austriji ili Sloveniji, i poželite nešto da kupite u nedelju, najveća je verovatnoća da vam se ta želja neće ispuniti. Od skoro je ista situacija i u Crnoj Gori. U svim ovim zemljama na snazi su zakni koji ne dozvoljavaju rad trgovinama nedeljom i praznicima.
Ko je za?
Pretpostavljamo da je oko 200.000 ljudi, na koliko se procenjuje broj onih koji nedelju provode radno u srpskim tržnim centrima i ostalim maloprodajnim objektima, sigurno veoma zainteresovano za donošenje ovakve odluke. Ako dodamo na to i članove njihovih porodica, dolazimo do brojke koja verovatno prelazi pola miliona ljudi.
Pozitivan stav prema donošenju zabrane rada nedeljom imaju i predstavnici Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. Na strani zaposlenih trgovaca je i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Brankica Janković. Ona je najavila i slanje preporuke Ministarstvu trgovine koja bi trebalo da dovede do donošenja zakonske regulative ovog problema.
Ko je protiv i zašto?
Iako bi se očekivalo da poslodavci budu odlučni u nastojanjima da svaki dan bude radan, u javnost dopiru drugačije intonirane informacije. Naime većina poslodavaca se načelno slaže sa predlogom zabrane rada nedeljom, ali pod uslovom da to važi za sve. Još jedan razlog koji navodi poslodavce da razmišljaju o ovome je to što se sve češće pojavljuje problem nedostatka radne snage, o čemu svedoče brojni oglasi u kojima se nudi posao u trgovini.
Glavni razlog koji protivnici ovog predloga iznose kao argument je moguće smanjenje profita. Međutim iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata kažu da to uopšte nije toliko izvesno, uz ogradu da bi eventualna takva situacija bila izražena u zanemarljivim procentima. Uz to podsećaju i na to da su zarade u trgovini u proseku veoma niske, te apeluju na poboljšanje opštih uslova rada za trgovce. Rad nedeljom i praznicima bi takođe trebalo da bude dodatno plaćen, kao što je to slučaj u zemljama gde sindikati imaju značajniju ulogu u formiranju ukupnog društvenog ugovora.
Iz Ministarstva trgovine poručuju da su spremni da razgovaraju sa obe strane, ali se takođe pozivaju i na to da bi tržište trebalo da presudi u ovom slučaju. Prema njihovom saopštenju oni očekuju da bi potrošači bili nezadovoljni ovom zabranom, a argument kojim to podržavaju je da je većina ljudi orijentisana na odlazak ukupovinu vikendom, zato što tokom svojih radnih dana nemaju vremena za to.
Da li postoji neočekivano rešenje?
Pojedine svetske kompanije razmišljaju o uvođenju radne nedelje od četiri dana. Ovo je za sada možda još uvek nedostižan san za zaposlene u našoj zemlji, ali nije sasvim nerealan. Osnovu ovog projekta čini bolja poslovna organizovanost i veća efikasnost. Ako ste sposobni da za četiri dana uradite sve što je planirano za tu nedelju, onda je sasvim ispravno zaključiti da ste zaslužili predah od tri dana. U slučaju da radnje ne rade nedeljom, vama još uvek preostaju dva dana za kupovinu. To je samo još jedna u nizu prednosti koje nam donosi savremen pristup organizaciji posla, uz pomoć svih dostupnih softverskih rešenja.
