Decision fatigue
Prepoznajemo li situacije u kojima ne razmišljamo jasno?
Često se nakon povratka iz kupovine zateknemo u situaciji u kojoj shvatamo da smo potrošili više nego što smo želeli, a kući smo doneli mnoštvo proizvoda koji nam realno i nisu baš potrebni. Sledeće pitanje koje postavljamo sebi je: Zašto sam to uradio? Odgovor leži u načinu na koji funkcioniše naš um, kao i u tome što su trgovci veoma dobro upoznati sa tim načinom.
Šta je zamor u odlučivanju?
Svakodnevno donosimo veliki broj odluka, neke svesno a neke nesvesno, koje određuju našu interakciju sa spoljnim svetom. Biramo koliko paste za zube ćemo staviti na četkicu, šta ćemo da obučemo, šta ćemo da doručkujemo, kojim putem ćemo do posla... Donosimo poslovne odluke, planiramo ostatak dana i nedelje, maštamo o letovanju, biramo između ponuđenih opcija i aranžmana. Uz sve to smo u svakom trenutku izloženi brojnim ponudama sa bilborda, reklama, pop-up banera, svetlucavi izlozi nas pozivaju rečima: akcija, popust, ušteda. Statistike pokazuju da dnevno prosečno registrujemo od 60-140 različitih ponuda, na koje reagujemo ili ne, što je takođe neka vrsta donošenja odluke.
Naš kapacitet za donošenje odluka nije neograničen. Kako dan odmiče umor uzima svoj danak a nivo stresa raste. Sve to umanjuje našu sposobnost racionalnog odlučivanja i čini nas nestabilnijim i otvorenijim za donošenje impulsivnih odluka. Posebno nezgodno u svemu tome je to što najčešće uopšte nismo svesni gubitka kontrole. Decision fatigue je termin koji stručnjaci koriste da bi opisali efekat zamora u odlučivanju i njegove posledice.
Kakve veze ima pravda sa nivoom šećera?
Istraživanje sprovedeno u Izraelu pokazalo je da su tamošnje sudije u Komisiji za puštanje na uslovnu slobodu donosile pozitivna rešenja do 10h prepodne, da bi zatim počeli da odbijaju podnete predloge. Trend donošenja pozitivnih odluka nastavljao se uzlaznom linijom tek posle 14h.
Psiholog Roj Baumajster, sa Državnog univerziteta Floride, dokazao je direktnu vezu između nivoa glukoze u krvi i sposobnosti donošenja racionalnih odluka. U slučaju izraelskih sudija jasno se vidi da su nakon doručka i ručka skloni aktivnom razmišljanju, dok kako vreme odmiče počinju da rade po automatizmu. Ove studije nam otkrivaju i zbog čega su čokoladice u supermarketima postavljene na kraju puta, dok stojite pred kasom. U tom trenutku ste već toliko izmoreni pravljenjem izbora prilikom ubacivanja proizvoda u kolica da vaše telo prosto vapi za dodatnom brzom energijom. Ovo je egzaktan primer impulsne kupovine i načina na koji smo dovedeni u poziciju da joj se ne možemo odupreti. To po dolasku kući doživljavamo kao neku vrstu nepravde.
Tajna stjuardesinog osmeha i čokoladica u džepu
Kada već pominjemo različita istraživanja postoji i ono koje je pokazalo da stjuardese svoj posao doživljavaju kao najmanje stresan. Ključan razlog koji su ispitanice navele bio je taj što ne moraju da razmišljaju o tome kako će se obući za posao. Primeri Stiva Džobsa, Baraka Obame i Marka Cukerberga nam govore o tome da su oni svesno čuvali svoj kapacitet za donošenje odluka tako što su eliminisali razmišljanje o garderobi sa spiska. Jednostavno su se pojavljivali u javnosti uvek istovetno obučeni (Obama je imao nekoliko outfit-a).
Znanje o decision fatigue fenomenu je još jedan od razloga koji nam govori da je neophodno da imamo solidan finansijski plan ukoliko želimo da postignemo određene ciljeve. Svi smo podložni impulsivnoj kupovini, ali dobar plan je ono što nas može sačuvati od nje. On je naša veza sa realnošću koja nam direktno pokazuje kako nas trenutni poriv u stvari udaljava od zacrtanih ciljeva, umesto da nam donese uštedu kao što nam slatkorečivi prodavac uporno objašnjava. Svakako pomaže i da imamo čokoladicu u džepu koju ćemo pojesti pre donošenja odluke. Za one sklone zdravijem načinu života postoji rešenje u vidu voćne užine, ali zdravlje vašeg budžeta ostaje u dobrom stanju dokle god razmišljate jasno a ne reagujete impulsivno.
