Pročitati pre pregorevanja
U žargonu se često čuje za nekoga da je „izgoreo ko šibica“. Kao što znamo izgorela šibica se očas posla pretvori u prah i nema joj spasa. Drugim rečima postala je beskorisna, ostala je bez plamena, nikome više nije potrebna... Upravo ovako se osećaju ljudi koji na vreme ne prepoznaju kod sebe simptome burnout sindroma.
Šta je burnout sindrom?
Iako se ovaj termin pojavio početkom šezdesetih godina prošlog veka u književnosti, u stručnu literaturu ga je uveo psiholog Herbert Frojdenberger u svom radu objavljenom 1974. godine. Prevod za ovo stanje koji se često koristi je sagorevanje na poslu, a karekterišu ga povezanost brojnih simptoma kao što su: bezvoljnost, anksioznost, sklonost depresivnim (ponekad i suicidnim) mislima, fizička iscrpljenost, prestanak komunikacije sa okolinom, preterano burno reagovanje na najmanji nagoveštaj nesporazuma ili poteškoće...
Kako dolazi do burnout-a?
Kandidati za ovakvo stanje su načešće osobe sa razvijenim osećanjem odgovornosti, koji je praćen potrebom za kontrolom i manjkom fleksibilnosti kada su nepredviđene situacije u pitanju. Iako je preopterećenost radnim zadacima ključna za razvoj burnout-a, ona nije i jedini uzrok. Preterana ambicioznost može dovesti do nezadovoljstva ako je zasnovana na nerealnim očekivanjima. Osećaj da uloženi rad nije adekvatno vrednovan od strane nadređenih je takođe deo burnout slagalice. Velika je verovatnoća da će se, ako menadžment u firmi nije dobro postavljen, ovakvi simptomi razviti kod više osoba, što dovodi do pogoršanja međuljudskih odnosa. Loša komunikacija sa saradnicima dodatno pogoršava stvar. Posebnu opasnost predstavlja postepen razvoj ovakvog stanja i navikavanje pojedinca na to, zato je važno trgnuti se na vreme i preduzeti efikasne odbrambene korake.
Faze nastanka
Svetska zdravstvena organizacija ovaj poremećaj povezuje sa stresom nastalim na radnom mestu. Nakon početne faze psiholoških reakcija kao što su bezvoljnost, napetost, uznemirenost i osećaj manjka energije, javljaju se simptomi poput nesanice i pojačanog znojenja. Fizički simptomi uključuju češće razboljevanje, hronične bolove u vratu, ramenima i leđima, glavobolje, nedostatak apetita ili preterano konzumiranje hrane kao drugu krajnost, stalni osećaj umora. Uz teškoće u komunikaciji sa okolinom javljaju se i pad koncentracije, razdražljivost, sklonost bežanju iz realnosti. Sve češće se radni zadaci odlažu, dolazi do učestalog kašnjenja na posao i gubitka motivacije. Osoba gubi osećaj samopoštovanja i ostaje bez samopouzdanja.
Kako se vratiti u igru?
Prva stvar koji bi trebalo da uradimo kada konačno shvatimo da smo pregoreli, ili da će nam se ti uskoro desiti, jeste da razmislimo o tome koliko smo sami dodali grančica toj lomači. Burnout više nije tabu tema, ne postoji razlog zbog koga ga se ne biste oslobodili uz pomoć kvalifikovanog terapeuta. Uz promenu načina razmišljanja potrebna je i promena životnog stila. Fizička aktivnost dokazano pozitivno deluje na opšte raspoloženje. Izraz „nemam vremena“ najčešće znači „ne znam doboro da raspolažem sa resursima koje imam.“ Postavljanje realnih ciljeva je važno, baš kao i sposobnost da kažete ne, ukoliko osećate da nešto nije izvodljivo u traženom roku. Većina nas samo radi svoj posao najbolje što znamo, ne bavimo se spasavanjem sveta, tako da jedno ne sigurno neće ugroziti planetu ali će doprineti očuvanju vas kao jedinke. Sve što znate, uz vašu kreativnost i ostale potencijale je još uvek tu, u vama. Da bi to seme proklijalo i donelo plodove morate mu pružiti odgovarajuće uslove. Sijajte u svom punom svetlu, ali bez pregorevanja.
